У фокусу > Вести 21.09.2018.

Одржана конференција „Новине у систему азила и миграција у Републици Србији и изазови у њиховој примени“

Конференција „Новине у систему азила и миграција у Републици Србији и изазови у њиховој примени“, којом је означен почетак друге фазе пројекта „Подршка јачању система управљања миграцијама и азилом у Србији“, одржана је 17. септембра 2018. у хотелу „Зира“. Догађају су присуствовали бројни представници државних органа и институција, међународних организација и цивилног сектора који се свакодневно баве питањима азила и миграција.

 

Конференција се састојала из три панела. Први је био посвећен новинама у области азила на европском плану, реформи заједничког европског система азила, новијој пракси Европског суда за људска права и изазовима у поштовању ових стандарда у Републици Србији. Тема другог панела биле су новине у систему азила у Републици Србији и нови Закон о азилу и привременој заштити, док је трећи панел био посвећен новинама у законодавном оквиру у области азила и миграција с посебним акцентом на новине у Закону о странцима који ће почети да се примењује почетком октобра ове године.

 

Учеснике су поздравили представници Међународне организације за миграције (ИОМ), Британске амбасаде у Србији и АИРЕ центра. Осим поздравних речи издвојене су и изјаве неких од кључних актера конференције.

Донатела Брадић, регионални пројект-менаџер ИОМ Србија, отворила је конференцију и захвалила се Британској амбасади у Србији без које не би било ни наставка пројекта „Подршка јачању управљања миграцијама и азилом у Републици Србији“.

„У најважније резултате претходне фазе пројекта спадају оснивање Тренинг центра за миграције и сарадња са АИРЕ центром која је била пресудна за припрему „Приручника о заштити миграната у Републици“. Они су нам пружили кључну стручну помоћ у области управљања миграцијама, а морам да поменем и синергију националних и европских партнера и агенција који су уложили велике напоре у првој фази пројекта“.

Трејси Галагер (Tracy Gallanger), заменица британског амбасадора у Србији, истакла је значај правилног управљања миграцијама.

„Препознали смо значај развоја у овој области и сматрамо да је веома важно пуно поштовање људског достојанства уз сталну бригу о правилном управљању миграцијама. Изузетно је битно посветити пажњу питању сигурности и проблемима корисника којима је потребна наша подршка. Срец́ни смо што имамо глобални фонд за решавање тих изазова и проблема. Од кључне је важности да широк спектар актера буде укључен у имплементацију пројекта и да сви они буду континуирано укључени у различите активност засноване на потребама оних којима је неопходна помоц́. Од пројекта очекујем да подржи непосредну примену закона и верујем да ће тако бити“.

Биљана Брајтвајт (Biljana Braithwaite), програмска директорка за Западни Балкан АИРЕ центра, представила је кључне области рада АИРЕ центра, пре свега у области сарадње са Европским судом за људска права и државама чланицама Савета Европе.

„Једна од најважнијих карактеристика јесте јачање домаћих капацитета. У току трајања претходне фазе пројекта, од септембра 2017. до марта 2018. године, припремљен је приручник који представља синтезу прописа међународне заштите и домаћег законодавства. Новине у систему азила су један од кључних приоритета нашег рада у другој фази пројекта, па ћемо у том погледу настојати да пренесемо наша знања кроз радионице и менторске програме и да наставимо да пружамо подршку за имплементацију пројекта“.

Нула Мол (Nuala Mole), виша правна саветница и оснивачица АИРЕ центра, изразила је задовољство због наставка пројекта „Подршка јачању систему управљања миграцијама и азилом у Републици Србији“ јер сматра да је континуитет изузетно важан када је реч о решавању проблема у овој области.

„Феномен миграција у Југоисточној Европи непрекидно се мења па је од кључне важности да локалне власти, судови, невладине организације и сви други актери буду у току са изменама прописа и стандарда. Они само тако могу да реагују на промене, а овај пројекат и пројекти попут овог управо служе да ојачају капацитете свих учесника у процесу.

Примена стандарда у области азила у Србији лимитирана је чињеницом да Србија није чланица Европске уније, а Србија је специфична и по томе што у њој нема тако много проблема са процедуром за азил јер није затворена држава.

Важно је истаћи да неке од најважнијих и највећих помена у законодавном домену долазе из праксе Међународног суда у Луксембургу. Појединачна искуства и појединачни случајеви били су веома корисни за креирање прописа, стандарда и процедура на чијој имплементацији се ради у континуитету.

Најважније од свега је да прихватимо постојање колективне одговорности и чињенице да сви заједно – локалне власти, државни органи, судови, међународне организације и невладине организације – морамо да изградимо систем који обезбеђује заштиту основних права људи који траже азил“.

Маркела Пападоули (Markela Papadouli), координаторка за правно заступање у Европи АИРЕ центра, коауторка „Приручника о међународним европским стандардима у области азила и миграција“, уз који је у првој фази пројекта припремљен и онлајн курс, најавила је ново издање приручника којим се надограђују темељи претходне публикације.

„Нови приручник, који има пет поглавља и четири до пет тематских целина, бави се конкретним питањима у области азила и миграција. У њему се разматрају правила и стандарди који важе у убрзаним и граничним поступцима азила, посебне гаранције за угрожене категорије тражилаца азила, лишавање слободе, протеривање и спајање породица. У сваком поглављу Приручника налази се приказ права Републике Србије и домаћих стандарда везаних за ову тему. Читање приручника је први и најважнији корак за све актере који се баве питањем азила и миграција јер ће захваљујући томе моћи да доносе одлуке и да спроводе законе у складу са међународним и европским стандардима који штите људска права“.

Емилија Јоксић, шефица Канцеларије за азил при Министарству унутрашњих послова Републике Србије, поменула је значај пројекта „Подршка јачању система управљања миграцијама и азилом у Републици Србији“ који се огледа, пре свега, у подизању стандарда у нормативном делу и њиховом усклађивању са прописима ЕУ.

„Србија има хуман приступ према регуларним и ирегуларним мигрантима, као и према тражиоцима азила иако доследно води рачуна о заштити својих граница и очувању државне безбедности. Иако ниједан систем азила нигде у свету није свршен, ми тежимо ка вишим стандардима у чему ће нам помоћи и нов Закон о азилу. Њиме су поједностављене процедуре, обједињене и скраћене фазе у поступку азила, али то не значи да то повећати број тражилаца азила.

Захваљујући пројекту ’Подршка јачању система управљања миграцијама и азилом у Србији’ квалитет обука је много бољи јер се руководимо међународним стандардима. Нама и даље предстоји континуирано обучавање службеника Канцеларије за азил, тражење решења за борбу против трговине људима и нечовечног поступања, као и пружања посебне заштите угроженим категоријама. Наш основни циљ је подизање квалитета и скраћивање поступка за тражиоце азила, којих у овом тренутку нема много, јер највећи број лица која уђу на територију Републике Србије не жели да поднесе захтев за азил нити да разговарају са нама“.

Светлана Велимировић, помоћница комесара, Комесаријат за избеглице, говорећи о хоризонталној примени прописа у области азила и миграција, истакла је важност добре координације и сарадње свих државних органа који су задужени за спровођење Закона о азилу и привременој заштити.

„За нас је веома важно то што ће се процесне и прихватне гаранције лакше спроводити, пре свега када је реч о њиховом финансирању. Ми смо и до сада, упркос свему, тим лицима која бораве у Републици Србији морали да обезбедимо основна права која произилазе из нашег Устава – право на смештај, лечење, образовање... Она се сада налазе у својеврсном правном лимбу, а ми се надамо да ћемо уз помоћ нових законских решења моћи да их уведемо у легалне правне токове“.

 

Зорица Ђокић Милосављевић, доскорашња председница Комисије за азил и новоименована помоћница начелника Управе за управне послове, осврнула се на изазове у примени новина у процедури азила у Републици Србији.

„Прошло је тачно 10 година од доношења прошлог Закона о азилу у Србији током којих су се прилике и околности знатно измениле. Данас, када имамо нови Закон о азилу и привременој заштити, крећемо у прављење планова за нову декаду. У том смислу веома је важна израда бројних докумената и поџаконских аката јер ниједно право не би смело да буде селективно примењено или игнорисано. Подизање капацитета је наш основни циљ, како по питању повећања броја људи који раде у Канцеларији за азил, тако и по питању веће ефикасности судова“.

Зорица Ђокић Милосављевић, доскорашња председница Комисије за азил и новоименована помоћница начелника Управе за управне послове, осврнула се на изазове у примени новина у процедури азила у Републици Србији.

„Прошло је тачно 10 година од доношења прошлог Закона о азилу у Србији током којих су се прилике и околности знатно измениле. Данас, када имамо нови Закон о азилу и привременој заштити, крећемо у прављење планова за нову декаду. У том смислу веома је важна израда бројних докумената и поџаконских аката јер ниједно право не би смело да буде селективно примењено или игнорисано. Подизање капацитета је наш основни циљ, како по питању повећања броја људи који раде у Канцеларији за азил, тако и по питању веће ефикасности судова“.

 

Зорица Вулић, шефица одсека у Управи граничне полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије, искористила је своје учешће на конференцији да истакне значај новог Закона о азилу и привременој заштити и Закона о странцима који ће почети да се примењује у октобру ове године.

„Кроз праксу ћемо се суочавати са евентуалним мањкавостима и радићемо на њиховом уклањању. Ова фаза хармонизације је урађена кроз неколико директива како би се спречила неконтролисана миграторна кретања, што и јесте циљ сваке државе, па тако и наше. До усклађивања је дошло и по питању хуманитарног, самосталног и незаконитог боравка, доказа који се предочавају надлежним полицијским управама, условима које треба испунити, процедура и гаранција...“

 

Марко Перовић, координатор за заштиту мигранта из ИОМ Србија, похвалио је решења о добровољном повретку која проистичу из Закона о странцима и Закон о азилу и привременој заштити.

„Целокупан систем управљања миграцијама треба учинити ефикаснијим у чему ће нам свакако помоћи и овај пројекат, и скупови попут ове конференције, и нова законска решења, и чвршћа сарадња свих актера. Када је реч о добровољном асистираном повратку, највећи изазов ће бити прописани рокови, али верујем да ћемо све то лакше решавати захваљујући усаглашеним процедурама“.

Душан Аралица, службеник за правну заштиту УНХЦР, модератор панел-дискусије „Новине у процедури азила и изазови у њиховој примени“, сматра да нас свако усклађивање домаћих закона, прописа и стандарда са међународном регулативом приближава Европској унији.

„Наставак пројекта, па и ова конференција, још један је важан елемент у процесу подизања капацитета државних институција, пре свега оних које се баве азилом, и у процесу остваривања стандарда који су наша међународна обавеза и у процесу приближавања стандардима Европске уније. ИОМ, који спроводи овај пројекат у сарадњи са Британском амбасадом, АИРЕ центром и УНХЦР-ом, направио је још један веома користан скуп за све учеснике, како оне који раде за институције, тако и за оне из цивилног сектора. Важини делови пројекта биће нови Приручник који с нестрпљењем очекујемо, наставак публикације која је прошле године објављена, и унапређење базе података која је већ направљена“.

Љубимка Митровић, службеница у сектору за заштиту, УНХЦР, изразила је задовољство због нових стандарда и гаранција, посебно у области заштите малолетних лица.

„Оба закона представљају важан искорак и добар темељ за унапређење заштите најугроженијих и најрањивијих категорија, у шта малолетна лица која путују без пратње свакако спадају. Очекујемо добру сарадњу и бољу усклађеност надлежних државних органа, међународних организација и организација цивилног друштва јер у Србији борави више од 300 малолетних лица. За нас у УНХЦР је посебно важно да се за сваки случај уради посебна процена и да се заштити интерес сваког појединачног детета. То ће се, између осталог, постиже и новим Законом о азилу и привременој заштити који прописује индивидуализовану процену за смештај“.

Пројекат „Подршка јачању система управљања миграцијама и азилом у Србији“ настао је као реакција на мигрантску кризу 2015. године у региону Западног Балкана, која је указала на потребу за даљом реформом и успостављањем ефикаснијег система управљања миграцијама и азилом у Републици Србији.