Завршна конференција „Изазови у пракси и правци даљег унапређења поступка азила у Републици Србији“ одржана је 13. децембра 2018. у „Енвоy центру“. Овај догађај је организован у оквиру друге фазе пројекта „Подршка јачању система управљања миграцијама и азилом у Републици Србији“ који спроводи Међународна организација за миграције (ИОМ) уз подршку Амбасаде Велике Британије. Догађају су присуствовали бројни представници државних органа и институција, међународних организација и цивилног сектора који се свакодневно баве питањима азила и миграција.
Конференција се састојала из четири панела и завршне дискусије, којој је претходио рад у малим групама. Први панел је био посвећен изазовима у пракси у области азила у Републици Србији, други изазовима и новинама у области азила на европском плану, трећи препознавању изазова и препорука у консултативном процесу који су значајни за даљи развој праксе у области азила, а черврти закључцима о изазовима и правцима даљег унапређења поступка азила из перспективе кључних институција.
Учеснике су поздравили Стјуарт Тејлор, други секретар Амбасаде Велике Британије у Србији задужен за миграције, Лидија Марковић, директорка канцеларије Међународне организације за миграције у Србији (ИОМ), Биљана Брајтвајт, програмска директорка за Западни Балкан АИРЕ центра, и Тања Азањац Јањатовић, програмски менаџер Међународне организације за миграције у Србији (ИОМ). Осим поздравних речи, издвојене су и изјаве неких од кључних актера конференције.
Стјуарт Тејлор (Steward Taylor), други секретар Амбасаде Велике Британије у Србији задужен за питање миграција, отворио је конференцију и поздравио све учеснике.
„Мој утисак је да смо направили значајан помак у односу на септембар, када је одржана конференција којом је обележен почетак друге фазе пројекта, али много посла нам тек предстоји. Мењање закона је само први корак. Србија је посвећена успостављању ефикасног и уређеног система и улаже велике напоре како би заштитила најрањивије људе којима је потребна помоћ. Од посебног је значаја да се пружи подршка професионалцима који се са мигрантима срећу на терену да разумеју како се промене закона одражавају на све људе, на све делове система и услуге које се пружају. Кључно је креирати и обезбедити ресурсе, софистициране алате, изградити капацитете, а наш циљ је да вам са колегама из Међународне организације за миграције помогнемо да изнесете те промене. Надам се да смо у томе макар делом успели. У протекла три месеца направили смо велики помак и верујем да нећемо на томе стати“.
Лидија Марковић, директорка канцеларије Међународне организације за миграције у Србији (ИОМ), отворила је конференцију.
„Уз велику захвалност донаторима и свим партнерима који су били уз нас у овој фази пројекта, од цивилног сектора, преко државних органа и институција, до међународних институција, желим да изразим задовољство постигнутим резултатима, пре свега у сфери унапређења поступка азила у Србији и подизања капацитета Канцеларије за азил. За нас су се као веома значајни и корисни показали приручник о заштити миграната, онлајн курс о азилу и миграцијама и национални консултатитни процес о имплементацији нових закона у области азила... Управљање миграцијама је заједнички посао који нико не може да га изнесе сам. Морамо да радимо заједно и зато вас позивам да и даље активно учествујете у овом процесу“.
Биљана Брајтвајт (Biljana Braithwaite), програмска директорка за Западни Балкан АИРЕ центра, оценила је да скоро све државе у региону у скоро свим областима имају законе које није лако ускладити са међународним нормама и стандардима, па их самим тим није лако ни имплементирати.
„У претходној фази пројекта, од септембра 2017. до марта 2018, у сарадњи са канцеларијом Међународне организације за миграције у Србији и тимом међународних и домаћих експерата припремили смо приручник и онлајн курс. У другој фази пројекта бавили смо пружањем подршке у примени нових законских решења у области азила и миграција. Осим пружања подршке доносиоцима услуга кроз радионице и менторске програме радили смо и на додатном приручнику и онлајн курсу који ће се фокусирати на оне области које су актуелизоване изменама законодавства“.
Нула Мол (Nuala Mole), виша правна саветница и оснивачица АИРЕ центра, сматра да нам промене које се управо дешавају доносе нове изазове, посебно када је реч о обезбеђивању пуне заштите миграната у складу са међународним правилима и стандардима.
„Кад државе изгубе контролу над мигрантским рутама повећава се ризик од умножавање кријумчара који потом одређују и контролишту те руте. Ово делимично објашњава чињеницу да се повећава број заинтересованих за добровољни асистирани повратак, што је сасвим логично. Кад људи остану без новца кријумчари их не пребацују до жељених земаља, јер то не могу да плате, па се они одлучују за повратак у домовину. Не знамо да ли ће они одустати од Европе или ће покушати да сакупе новац за још један покушај, али је извесно да треба помоћи свима онима који се изјасне за добровољни повратак“.
Она се осврнула и на проблем деце која путују без пратње, а посебно на чињеницу да се у децу сврставају и многи младићи неодређених година који, како истиче, извесно нису деца.
„Када је реч о овој категорији миграната, треба бити посебно опрезан, али им свакако треба пружити заштиту у складу са међународним стандардима“.
Маркела Пападули (Markela Papadopuli), координаторка за правно заступање у Европи АИРЕ центра, коауторка „Приручника о међународним европским стандардима у области азила и миграција“, најавила је јануар-фебруар наредне године ново издање приручника и онлајн-курса којим се надограђују темељи претходне публикације.
„Нови приручник представља сажетак свих најважнијих међународних закона и међународне праксе из области азила. Док смо се у првом издању бавили основним инструментима заштите права тражилаца азила, други је посвећен правилима и стандардима који важе у убрзаним и граничним поступцима азила, посебним гаранцијама за угрожене категорије тражилаца азила, лишавањем слободе, протеривањем и спајањем породица, правним леком.... У приручнику је направљена и јасна разлика између директива, које остављају могућност прилагођавања домаћем законодавству, и регулатива које су питање стандарда и које треба да важе на територији целе Европе тако да мигранту буде свеједно у којој се земљи налази. Све ово изузетно је важно за Србију која, као земља кандидат за улазак у ЕУ, мора да се прилагоди стандардима“.
Она је нагласила да би било изузетно драгоцено да се са приручником упознају сви актери који се баве питањем азила и миграција јер ће захваљујући томе моћи да доносе одлуке и да спроводе законе у складу са међународним и европским стандардима који штите људска права.
Емилија Јоксић, шефица Канцеларије за азил при Министарству унутрашњих послова Републике Србије, истакла је да је за њих највећи изазов био мали број запослених службеника и додала да се ситуација поправља.
„Формирање два одсека, једног за утврђивање права на азил, и другог за прикупљање докумената и података о земљи порекла, омогућиће нам да обезбедимо пуну заштиту права у области азилне процедуре и да се посветимо сваком конкретном случају. Било би добро када би Канцеларија имала своје преводиоце, јер нам преводиоци које нам обезбеђује УНХЦР нису увек доступни“.
Она као велики напредак наводи бољу координацију и комуникацију са Комисијом за азил и Управним судом, првенствено захваљујући радионицама које су реализоване у оквиру друге фазе пројекта „Подршка јачању система управљања миграцијама и азилом у Републици Србији“.
„Успостављена је боља координација међу нама и сада можемо да кажемо да идемо у истом смеру, мада и даље постоји потреба да се по питању неких ствари заузме исти став“.
Светлана Велимировић, помоћница комесара за избеглице и миграције (КИРС), говорила је о новинама и изазовима у спровођењу закона из угла Комесаријата.
„Важно је да се поставе јасни критеријуми за праћење спровођења закона и за праћење свих индикатора, као што нам је било важно да развијемо и усвојимо нове процедуре, јасне смернице и упутства. Добро је да ћемо у следећој фази, кроз програм који спроводе ЕАСО и УНХЦР, добити ресурсе за праћење флуктуације миграната, а остаје питање како успоставити флексибилне механизме који би обезбедили да сви ресурси буду у што краћем року доступни.
Пред нама су бројни изазови, а тичу се делова закона. У наредном периоду у фокусу ће бити питање како спродовити оно што је предвиђено, како обезбедити асистирани добровољни повратак, како постићи још бољу координацију између државних органа, цивилног сектора и међународних организација“.
Зорица Китановић, судија Управног суда, сматра да су нови закони боље дефинишу обавезе странаца, боље су усклађени са законима Европске уније, али наглашава да има одредаба које треба мењати због управног поступка.
„Моје колеге и ја сматрамо да не сме да буде одступања и недоумица. Такође, било би добро да донете пресуде могу да буду модел рада за будуће колеге. Управни суд има мало предмета из области азила, али су веома сложени и захтевају озбиљну припрему, а ми се ослањамо и на домаће законодавство и на праксу Европског суда за људска права. Проблем је што немамо ни рутину, ни много искуства, ни релевантну судску праксу, па сматрам да нам је потребна додатна едукација и специјализације. Значило би нам када би у наредном периоду били организовани семинари за заштитнике деце, лица са посебним потребама, за утврђивање статуса ванбрачног друга за лица у транзиту а у поступку азила...“
Стана Ашанин, председница Комисије за азил, након три месеца проведена на челу тима, оцењује да се ствари крећу у добром правцу.
„Код нас се одлучује већином гласова, што значи да ћемо увек настојати да сваки случај што детаљније анализирамо и да донесемо што бољу и што исправнију одлуку. То није једноставно, јер у сваком тренутку морамо да водимо рачуна о заштити и очувању људских права, а истовремено морамо да бринемо о интересу наше земље. Највећи изазов представљају нам неуједначена пракса и хармонизација прописа у поступку, па сматрам да ће нам нов приручник бити драгоцена помоћ у даљем раду“.
Доц. др Вук Цуцић, доцент на Правном факултету Универзитета у Београду, сматра, а са њим су се сложили сви учесници, да сарадња између органа мора стално да се унапређује.
„Добро сам упознат са проблемима са којима се сусрећу запослени у Канцеларији за азил а који се тичу поступка. Сматрам да често непотребно трошимо ресурсе и време и да би због тога морали да мењамо праксу која није у интересу наше државе, о чијим интересима морамо да водимо рачуна. Службеници Канцеларије за азил, који су обучени за вођење интервјуа, излазе на терен због сваког лица које је изразило азилну намеру, а не само због миграната који су поднели захтев за азил, и тако губе драгоцено време. Сматрам да треба да развијемо механизме и процедуре који би укључивали и службенике Граничне полиције и представнике КИРС из прихватних центара. То би довело до тога да се интервјуи раде само са особама које су поднеле захтев за азил
Није у реду да мигранти који су изразили азилну намеру буду у режиму тражилаца азила ако не затраже азил. У тренутку кад се изјасне да не желе да траже азил за њих треба да важи Закон о странцима. Не можемо ми да помогнемо некоме ко не жели помоћ и ко не жели да поштује наша правила“.
Марко Перовић, координатор за заштиту мигранта из ИОМ Србија, указао је да из године у годину расте број лица која се пријаљујују за програм добровољног асистираног повратка.
„Иако се суочавамо са бројним изазовима у делу добровољног повратка, морам да истакнем да смо у 2016. имали 100 пријава, у 2017. 240, а до почетка децембра ове године чак 300 пријава. Иако азил видимо као материјализацију људског права и права сваког човека да тражи азил, сматрам да је добровољни повратак хуманији начин враћања јер се спроводи у складу са потребама миграната. Важно би било да се у пракси дефинишу тачни рокови за продужење повратка“.
Љубимка Митровић, службеница у сектору за заштиту, УНХЦР, као и многи други учесници конференције, истакла је важност координације, мултисекторског приступа и добре сарадње свих актера у области азила.
„То је посебно битно када је реч о угроженим категоријама миграната, а нарочито у случајевима деце која путују без пратње. Сматрам да су неопходне мултисекторске активности које би обавезале државне органе да посебну пажњу посвете деци без пратње, како би се читав поступак азила што ефикасније спровео до краја. Потребан нам је јасан протокол за поступање у тим случајевима, од првог до последњег корака, односно од идентификације до интеграције у друштво, што значи да њиме треба обухватити све актере, од граничних службеника до центара за социјални рад.“
Мирослава Јелачић, правни експерт Групе 484, задовољна је напретком који је направљен у области азила.
„Радионице које су организоване за запослене у Канцеларији за азил показале су се као веома корисне јер су њима обухваћене најзначајније теме. Разматрани су степен подизања капацитета, као једно од кључних питања, диференцијација различитих категорија миграната, основни принципи приступа према мигрантима, забрана протеривања, дефиниције заштите, лишавање слободе...
У наредном периоду требало би да се бавимо проблемом неуједначеног нивоа знања међу актерима, повезивањем међународних правних норми са домаћом праксом и њиховим приближавањем судијама“.
Проф. др Ивана Крстић, ванредни професор Правног факултета Универзитета у Београду и члан Комисије за азил, након завршне дискусије која је одржана у малим групама, резимирала је препоруке учесника завршне конференције.
„Закључили смо да у новом Закону о азилу концепт сигурне треће земље треба уредити на нов начин, да су нам неопходне континуиране едукације у чијем ће планирању, у складу са својим искуством и потребама, учествовати надлежни органи, и да треба унапредити капацитете Канцеларије за азил, Комисије за азил и Управног суда. Сагласни смо и да ресурси за обуке и унапређење техничких капацитета не смеју да троше без доброг плана, да је консултативни процес битан за све нас и да би било добро да питања и дилеме из праксе и различитих тумачења разматрамо на заједничким округлим столовима, консултацијама и радионицама“.