Општа ситуација насиља и неизвесне ситуације

Ситуације општег насиља у земљи у коју се лице враћа не узрокују аутоматски повреду члана 3.^[1] и морају бити додатно потврђене извештајем о конкретним индивидуалним околностима.^[2]

ЕСЉП је установио да општа ситуација, сама по себи, условљава повреду члана 3. само у најекстремнијим случајевима општег насиља, када постоји стварна опасност од злостављања због саме чињенице да би појединац, када би био враћен, био изложен таквом насиљу.^[5] То се дешава онда када се сматра да је насилна ситуација таква да је досегла довољан ниво интензитета ... [у том смислу] да појединац уопште не мора да доказује да би му било горе него другим члановима групе којој он сам припада.^[6] То је било карактеристично у кључној пресуди у предмету Суфи и Елми против Уједињеног Краљевства,^[7] где је опште насиље у Могадишу у Сомалији [оцењено као] насиље довољног нивоа интензитета да представља стварну опасност по живот и физички интегритет сваког цивилног лица које се тамо нађе.

У овом предмету ЕСЉП је, што је веома важно, утврдио критеријуме за мерење интензитета који је потребан да би се нека насилна ситуација могла сматрати „крајње екстремном” и самим тим таквом да сама може да проузрокује повреду члана 3, тако што је прихватио контролни списак који није исцрпан, а који је користио британски Трибунал за азил и имиграције у предмету АМ и АМ (Сомалија), оценивши да тај списак представља „одговарајуће мерило” помоћу кога је могућно проценити ситуацију у датом предмету.

ЕСЉП је нарочито размотрио следеће:

1. Да ли је била примењена таква тактика ратовања која је повећавала опасност од цивилних жртава или је непосредно на мети имала цивиле;
2. Да ли је коришћење таквих метода и/или тактике било широко распрострањено међу странама у сукобу;
3. Да ли су борбе биле локализоване или су биле широко распрострањене;
4. Колики је био број цивила који су убијени, рањени или расељени услед тих борби.

Строже је и становиште ЕСЉП у неизвесним ситуацијама. ЕСЉП је често разматрао питање како је могућно проценити опасност од злостављања у ситуацији која се карактерише околностима које се непрестано мењају. У предмету Муслим против Турске, као и у предмету Султани, на пример, сама могућност злостављања због неизвесне ситуације није оцењена као чинилац који, сам по себи, узрокује повреду члана 3,^[8] већ је било потребно да се то поткрепи другим елементима. У предмету Вилвараџа и други, иако је  у целини гледано признао могућност да ће млади Тамили ако буду враћени у Шри Ланку бити притворени, ЕСЉП се уверио да су „посебне карактеристике” које су предочили подносиоци представке у свом предмету биле такве да је Уједињено Краљевство на основу њих могло или је требало да буде у стању да предвиди повреду члана 3. у овом предмету.^[9]

[1] Приручник Европске агенције за основна права, види горе, стр. 71.

[2] NA. v. the United Kingdom, представка бр. 25904/07, став 114.

[3] Ibid., став 137.

[4] Ibid., став 142.

[5] Ibid., став 115. 

[6] Европска унија: Европска агенција за основна права, Приручник из европског права у области азила, граница и имиграције.

[7] Sufi and Elmi v. the United Kingdom, представке бр. 8319/07 и 11449/07, ставови 241‒ 250, 293. За новију процену ситуације у Сомалији види пресуду ЕСЉП у предмету K. A. B. v. Sweden, представка бр. 886/11.

[8] NA. v. the United Kingdom, представка бр. 25904/07, став 115; Saadi v. Italy [Велико веће], представка бр. 37201/06, став 131, Vilvarajah and others v. the United Kingdom, представке бр. 13163/87, 13164/87 и 13165/87, став 111.

[9] Vilvarajah and others v. the United Kingdom, представке бр. 13163/87, 13164/87 и 13165/87, ставови 111‒112.