Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ III - НАПРЕДНИ КУРС > Општа начела на којима почива право на спајање породице у међународном и регионалном праву људских права > Општа начела заштите права на спајање породица избеглица > Посебан положај раздвојене деце миграната у раздвојеним породицама

Међународни стандарди

Деца која су услед миграција одвојена од својих породица налазе се у посебно осетљивој ситуацији и потребна им је одговарајућа заштита. У овом одељку анализираћемо важеће међународне стандарде.

 

• За детаље о правима деце миграната која су у притвору или која су протерана види Прво и Друго поглавље
• За детаље о потребама и правима деце миграната у целини види Четврто поглавље

 

Рањивост деце миграната, њихов узраст, зрелост и потребе имају кључну улогу када се утврђује потреба за спајањем породице у неком конкретном случају. Када у раздвојеним мигрантским породицама постоје малолетна деца, потреба за спајањем те породице је преча због тога што је неопходно заштитити дете мигранта од дуготрајне ситуације неизвесности и патње.

 

Свако дете је, генерално гледано, заштићено правном нормом од самовољног и незаконитог мешања у његов приватни или породични живот (члан 16. Конвенције о правима детета), док деца која се налазе у посебним ситуацијама, којој су својствене зависност и рањивост, полажу право и на читав низ посебних гарантија када је реч о заштити њиховог породичног живота. Та јемства обухватају:

 

• Право деце да уживају у породичној средини, која се сматра битном за потпуни и складан развој личности, па стога деца треба да расту у породичној средини, у атмосфери среће, љубави и разумевања (Конвенција о правима детета, Преамбула).
• Право деце на очување идентитета, што, и то је важно, обухвата држављанство, име и породичне везе (члан 8. став 1. Конвенције о правима детета) без незаконитог мешања и у случајевима када дође до мешања, право је детета да му идентитет буде заштићен и враћен.
• Право детета да не буде подвргнуто дуготрајној психолошкој и емоционалној патњи. По правилу, деца су – без обзира на свој миграциони статус – заштићена од раздвајања од породице управо због психолошке и емоционалне патње коју собом носи кидање породичних веза, које утиче како на дете, тако и на чланове његове породице. Степен те патње зависи од узраста и нивоа зрелости детета, везе са чланом породице (члановима породице) о којима је реч и социјалних веза у земљи у којој дете борави.

 

С обзиром на посебне потребе деце спајање породица када наступи таква ситуација (члан 10. Конвенције о правима детета) мора бити омогућено уз посебне мере предострожности и за њега важе виши механизми заштите. Конвенција о правима детета утврђује да:

1. […] Захтеве детета или његових родитеља да уђе у државу чланицу или да је напусти ради спајања породице државе чланице решавају на позитиван, хуман и експедитиван начин […].

 

Конвенцијом је такође утврђено право детета да одржава личне везе и непосредне контакте са оба родитеља на сталној основи, осим под изузетним околностима када родитељи живе у различитим државама (члан 10) и то право треба – између осталог – заштитити тиме што државе чланице поштују право детета и његових родитеља да напусте сваку земљу, укључујући и сопствену, као и да уђу у своју земљу. Сви наведени разлози треба да буду узети у обзир када државе процењују захтеве за спајање породице у којима се ради о деци.

 

Када деца нису у пратњи одраслих и траже азил, примењују се посебни разлози и правила. Када се ради о деци тражиоцима азила, њихова рањивост која проистиче из саме чињенице да су тражиоци азила, као и из чињенице да су деца налаже државама да донесу посебне мере, нарочито када је реч о обавезама које имају по члановима 9. и 10.

 

У свом општем коментару бр. 6. о деци без пратње одраслих која су одвојена од породица и налазе се ван земље порекла, Комитет за права детета УН утврђује да, у контексту међународних миграција, заштита од одвајања деце од родитеља по члану 9. Конвенције о правима детета налаже државама да предузму све напоре ... да би дете које није у пратњи одраслих или које је одвојено од родитеља вратиле његовим родитељима, осим уколико је даља одвојеност од родитеља у најбољем интересу детета, узимајући у потпуности у обзир право детета да изрази своје мишљење.^[1]

 

Комитет за права детета наглашава обавезу државе да се ангажује у „тражењу чланова породице”^[2] ради поновног успостављања јединства породице (члан 22. тачка 2), осим у случајевима у којима постоје разлози да се верује како то не би било у најбољем интересу детета.^[3]

 

Када се улажу напори за спајање породице, треба водити рачуна о земљи у коју ће дете бити пресељено и о ризицима који тамо постоје; УНХЦР, на пример, примећује да у контексту азила спајање породице у земљи порекла није у најбољем интересу детета па му стога не треба тежити ако постоји „разуман ризик” да би тај повратак могао довести до повреде основних људских права. Ако је детету признат статус избеглице, тврди УНХЦР, онда сама та чињеница треба да послужи као неспоран доказ да постоји такав ризик.^[4]

 

Спајање деце (било да су избеглице или да нису избеглице)

 

Када је реч о деци која су одвојена од својих родитеља или одговорног одраслог лица, посебну пажњу треба обратити на:

• Изричиту заштиту од одвајања (чланови 9. и 10. Конвенције о правима детета);
• Хитну обраду захтева за спајање породице (члан 10. став 1. Конвенције о правима детета);
• Право на породични живот / јединство породице (чланови 16. и 22. Конвенције о правима детета) и сарадњу у трагању за члановима породице.

 

[1] УНХЦР, „Основно право” избеглица на јединство породице [горе наведено].

[2] Извршни комитет УНХЦР - бр. 74 (XLV) – 1994.

[3] „68. За децу подносиоце захтева која нису у пратњи одраслих и одвојена су од породице треба што је пре могуће уложити напоре у циљу потраге за члановима њихове породице и спајања с родитељима и другим сродницима.”

[4] Текст целог става види у: УНХЦР, „Основно право” избеглица на јединство породице [горе наведено].