Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - НАПРЕДНИ КУРС > Заштита посебних група миграната > Законски оквири > Специфични закони који се односе на тражиоце азила и мигранте

Закон о азилу и привременој заштити

Закон о азилу и привременој заштити^[1] у члану 7. уводи као једно од основних начела азилног поступка начело недискриминације. Ово начело је веома широко постављено јер се забрањује свака дискриминација, по било ком основу. Тако је у свим центрима за азил и прихватно-транзитним центрима обезбеђен одвојени смештај за жене и мушкарце самце. У свим центрима обезбеђен је приступ гинекологу у припадајућем дому здравља и приступ међународним организацијама у чијем мандату је репродуктивно здравље миграната, чиме је осигуран стални приступ информацијама и услугама. Смештај се врши уз поштовање начела недискриминације, јединства породице, родне равноправности и посебне бриге о тражиоцима азила са посебним потребама.^[2]

 

Ипак, поштовање начела једнакости не значи да није дозвољено и потребно да се посвети посебна пажња одређеним категоријама миграната. Тако закон у члану 17. прописује начело обезбеђења посебних процесних и прихватних гаранција, где препознаје одређене категорије лица као нарочито осетљиве. У питању су: 1) малолетна лица, 2) малолетна лица без пратње, 3) особе са инвалидитетом, 4) старија лица, 5) труднице, 6) самохрани родитељи са малолетном децом, 7) жртве трговине људима, 8) тешко болесна лица, 9) особе са душевним поремећајима, као и 10) лица која су била мучена, силована или изложена другим тешким облицима психолошког, физичког или полног насиља. Овим лицима се пружа одговарајућа помоћ, а важно је да закон налаже њихову најранију идентификацију.

 

Члан 7. Закона о азилу и привременој заштити:

 

"Приликом спровођења одредаба овог закона, забрањена је свака дискриминација по било ком основу, у складу са посебним прописима којима су уређена питања забране дискриминације, а нарочито по основу расе, боје коже, пола, рода, родног идентитета, сексуалног опредељења, националне припадности, друштвеног порекла или сличног статуса, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости или интелектуалног, сензорног, односно физичког инвалидитета."

 

Члан 17. Закона о азилу и привременој заштити:

 

”У поступку азила води се рачуна о специфичној ситуацији лица којима су потребне посебне процесне или прихватне гаранције, као што су малолетна лица, малолетна лица без пратње, особе са инвалидитетом, старија лица, труднице, самохрани родитељи са малолетном децом, жртве трговине људима, тешко болесна лица, особе са душевним поремећајима, као и лица која су била мучена, силована или изложена другим тешким облицима психолошког, физичког или полног насиља, као што су жене жртве сакаћења полних органа.

Посебним процесним и прихватним гаранцијама пружа се одговарајућа помоћ тражиоцу који с обзиром на своје личне околности није способан да остварује права и обавезе из овог закона без одговарајуће помоћи.

Поступак идентификације личних околности лица из става 1. овог члана надлежни органи спроводе континуирано, а најраније у разумном року након иницирања поступка азила, односно изражавања намере да поднесе захтев за азил на граници или у транзитном простору."

 

[1] „Сл. гласник РСˮ, бр. 24/18.

[2] Четврти периодични извештај о примени Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена, Београд, јул 2017, стр. 53, доступно на http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19867.