Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ V - НАПРЕДНИ КУРС > Начела међународног и регионалног права о правним лековима за оспоравање одлука о враћању > Стандарди и судска пракса према ЕКЉП

Приступачност правног лека

У Смерницама Савета Европе о присилном враћању,^[1] о којима је горе било више речи, прецизира се да у решењу о враћању и у поступку који води ка доношењу тог решења делотворан правни лек који лице на које се решење односи треба да има на располагању мора бити приступачан. За ту сврху важни су различити елементи које ћемо засебно анализирати у овом одељку (као што су рокови и приступ правној помоћи).

 

Поред тога, један од елемената на основу којих се одређује да ли је правни лек приступачан јесте доступност и предочавање информација о њему подносиоцу представке. Немогућност приступа информацијама ствара, како се оцењује, крупну препреку за способност тражиоца азила да делотворно искористи релевантан систем заштите. У својој судској пракси, ЕСЉП наглашава колико је важно да се свакоме ко подлеже мери враћања или удаљења ... [гарантује] право да добије довољно информација које ће му омогућити да делотворно приступи релевантним поступцима и да поткрепи своје притужбе (Илијас и Ахмед против Мађарске, став 116, где се цитира Пресуда у предмету М. С. С. против Белгије и Грчке, ставови 301. и 304. и Хирши Џама и други, став 204).

 

У предмету Абдолхани и Каримнија против Труске,[2] Турска је пропустила да разматра захтеве подносилаца представке за привремени азил и да их обавести о разлозима због којих њихови захтеви за азил нису били узети у разматрање, као и да их овласти на приступ правној помоћи док су се налазили у полицијској станици у Хаскоју. Поред тога, подносиоци представке нису могли да поднесу захтев за поништење одлуке о њиховом депортовању у Ирак или Иран јер им решење о депортацији никада није било уручено и нису били обавештени о разлозима због којих је донето то решење. ЕСЉП је, између осталог, утврдио да подносиоцима представке није био на располагању делотворан и доступан правни лек у односу на њихове притужбе по члану 3. и повреду члана 13.

 

Приступачност информација на којима се темељи одлука о депортацији – па самим тим и транспарентност поступка доношења решења у целини узев – такође је релевантан чинилац да би правни лек који стоји на располагању подносиоцу захтева могао да се сматра делотворним. Када је реч о 20 препорука Савета Европе,

 

[…] у предмету Ал-Нашиф против Бугарске /Al-Nashif/, ЕСЉП је установио да је прекршен члан 13. јер решење о депортацији није могло да буде делотворно оспорено пошто се темељило на разлозима у домену националне безбедности, услед чега надлежни суд није могао да прикупи релевантне доказе о тој наводној безбедносној претњи. ЕСЉП је установио да „чак и када се изнесу наводи о томе да постоји претња по националну безбедност, јемство делотворности неког правног лека захтева, као минимум, да надлежни независни жалбени орган буде обавештен о разлозима на којима се темељи одлука о депортацији, чак и ако ти разлози нису јавно доступни […] (Aл Нашиф против Бугарске, Представка бр. 50963/99, ставови 137–138).

 

[1] Комитет министара Савета Европе, Двадесет смерница о присилном повратку / Twenty Guidelines on Forced Return/, 4. мај 2005: http://www.refworld.org/docid/42ef32984.html 

[2] Abdolkhani and Karimnia v. Turkey, Представка бр. 30471/08, ставови 111–117.