Помоћ у виду превођења

Из перспективе индивидуалних јемстава која треба пружити подносиоцима представке у контексту решења о враћању, у предмету Илијас и Ахмед против Мађарске (о коме још већа Велико веће), између осталог, утврђен је пропуст да се подносиоцима представке пружи одговарајућа језичка помоћ и то се оцењује као један од кључних пропуста власти у погледу осигуравања њиховог приступа поступку и учешћа у поступку како би им било омогућено да схвате разлоге због којих се предлаже да они буду враћени.

Тај закључак је, између осталог, био донет на основу чињенице да је у конкретном случају једном од подносилаца представке језичку помоћ пружао преводилац за дари (авганистански дијалект персијског језика – прим. прев.), што је језик којим он не говори (став 13. Пресуде), те да су услед тога, његови изгледи за активно учешће у поступку и да објасни детаље свог бекства из матичне земље били осуђени на то да буду крајње ограничени.

Слична питања (у вези с језиком) отворила су се и у предмету Ј. Б. против Грчке, о коме је раније било говора и о коме ЕСЉП још већа.^[1] То указује да су питања језика и приступа делотворном правном леку међусобно чврсто повезана и да се развија судска пракса у погледу тог веома важног питања.

[1] J.B. v. Greece, представка бр. 54796/16, стране у поступку обавештене 18. маја 2017. године.