Забрана колективног протеривања према праву ЕУ

За разлику од горе наведених инструмената, и могуће као показатељ напора да се право ЕУ делимично усагласи са стандардима ЕКЉП, у праву ЕУ је забрана колективног протеривања изричито предвиђена чланом 19. Повеље о основним правима, који гласи:

Члан 19. став 1. - Заштита у случају измештања, протеривања или изручења

1. Забрањена су колективна протеривања.
2. Нико не може бити удаљен, протеран или изручен у државу у којој постоји озбиљна опасност да он буде подвргнут смртној казни, мучењу или другом нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању.

У Објашњењима овог члана потврђује се оно што је претходно наведено, а то је да став 1. треба тумачити као да има исто оно значење и поље дејства као и члан 4. Протокола број 4. уз ЕКЉП. Та одредба ЕУ такође одражава потребу да се обезбеди да произвољност буде избегнута онда када нека мера протеривања погоди једну групу странаца, као и потребу појединачног разматрања посебних околности сваког конкретног случаја. Веома је важно и да се у Објашњењима разјашњава да се наведена одредба мора тумачити у том смислу да су такође забрањене мере протеривања које би биле усмерене против странаца који имају држављанство одређене државе.