Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ II - ОСНОВНИ КУРС > Повреде члана 3. које проистичу из других околности (дискриминација; здравствено стање; хуманитарни услови) − у земљи порекла и у земљи азила
Смртна казна
У неколико сложених предмета ЕСЉП је разматрао питање да ли висока страна уговорница крши члан 3. ако врати појединца у земљу у којој је он суочен са опасношћу од смртне казне. У кључном предмету Серинг (види горе), сам по себи феномен чекања у реду на извршење смртне казне, тј. комбинација таквих чинилаца као што су дуг период чекања коме су затвореници изложени до извршења смртне казне и продужено осећање страха и узнемирености које човека обузима у таквим околностима, оцењен је као повреда члана 3. У предмету Ал Садун и Муфди против Уједињеног Краљевства[1] то питање је још једном размотрено. ЕСЉП је у својој ранијој пракси заступао становиште да изрицање смртне казне у поступку у ком није било правичног суђења представља повреду члана 3. У овом предмету ЕСЉП је установио да је Уједињено Краљевство, тиме што није предузело све неопходне кораке да осигура да подносиоци представке не буду изложени изрицању смртне казне, повредило њихова права по члану 3. због страха и узнемирености којима су били изложени.
|
Ал Садун и Муфди против Уједињеног Краљевства: Подносиоци представке, двојица ирачких држављана, оптужени су за учешће у убиству двојице британских војника после инвазије на Ирак 2003. године. Оптужени су за ратни злочин а Ирачки високи трибунал их је осудио на смрт. Подносиоци представке, који су држани у Басри, која је у то време била под надлежношћу Уједињеног Краљевства, оспорили су законитост одлуке Уједињеног Краљевства да их преда ирачким судовима; Уједињено Краљевство је било у обавези да их преда Ираку осим када постоје индиције да ће бити подвргнути поступању које је толико рђаво да представља злочин против човечности. Апелациони суд Уједињеног Краљевства је, међутим, утврдио да, иако постоји стварна опасност да ће над подносиоцима представке бити извршена смртна казна ако буду пребачени (ирачким властима), Уједињено Краљевство у датом случају нема надлежност зато што подносиоце представке држи у притвору на ирачкој територији и то по налогу ирачких судова. У пресуди у овом предмету ЕСЉП је стао на становиште да је Уједињено Краљевство свесно предало подносиоце представке без обзира на стварну опасност да ће над њима бити извршена смртна казна, а додатно је приметио и то да ирачке власти нису пружиле ниједну обавезујућу гарантију да до тога неће доћи. Исто тако, ЕСЉП није био уверен да је неопходно да се повреди суверенитет Ирака да би се обезбедило остваривање права која подносиоци представке уживају према ЕКЉП. Оцењено је да није предузет ниједан стварни покушај да се преговара са ирачким властима како би се отклонила опасност од изрицања смртне казне. Из свега тога следио је закључак да су подносиоци представке били подвргнути поступању које је у супротности са чланом 3.
|
У овом предмету ЕСЉП је изричито признао да је развој начина на који државе приступају смртној казни важан за развој становишта самог ЕСЉП. Тако он, нарочито у ставу 120, примећује да су у време када се догађало то што чини садржину горе наведеног предмета, све чланице Савета Европе, осим њих две, […] потписале Протокол бр. 13 и да су га све те државе, осим њих три, ратификовале. Сматрало се да тај закључак означава да је члан 2. измењен у том смислу да забрањује смртну казну у свим околностима, па је од тог тренутка ЕСЉП престао да сматра како „формулација друге реченице става 1. члана 2. и даље представља препреку за то да се речи ’нечовечно или понижавајуће поступање или кажњавање’ из члана 3. тумаче тако да обухватају и смртну казну (...)”. Последица је то што, према пракси ЕСЉП у контексту протеривања или враћања, поштовање чланова 2. и 3. (Бадер и Канбар против Шведске) изискује забрану враћања лица која би се могла суочити са стварном опасношћу од поступања које је у супротности са чланом 3.[2]
[1] Al-Sadoon and Mufdhi v. the United Kingdom, представка бр. 61498/08.
[2] Протоколима бр. 6 и 13 уз ЕКЉП је забрањено враћање лица ако би се оно по повратку суочило са смртном казном.
-
Министарство правде
Посетите сајт
-
IOM
Посетите сајт
-
UNICEF
Посетите сајт
-
КИРС
Посетите сајт
-
UNHCR
Посетите сајт