Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ IV - НАПРЕДНИ КУРС > Деца у положају миграната, тражилаца азила и жртава трговине људима > Регионални оквири за заштиту деце миграната

Заштита деце миграната и избеглица у оквиру ЕКЉП и ЕСЉП

Као што је наглашено у претходним одељцима, Конвенција за заштиту људских права није инструмент који је специфичан за миграције, нити је инструмент који је специфичан за децу, већ је то далекосежан правни инструмент за заштиту људских права. Као таква, та конвенција не садржи одредбе посвећене деци мигрантима. Међутим, у неким њеним члановима помињу се деца и ти чланови су посебно релевантни у ситуацијама у којима фигурирају деца као учесници међународних миграција.

У својој судској пракси, ЕСЉП децу третира као припаднике рањиве групе, а децу која су тражиоци азила и децу која су жртве трговине људима третира као посебно рањиве појединце због тога што они истовремено припадају двема различитим рањивим групама (тражиоцима азила и деци) (види: Мубиланзила против Белгије (Представка бр. 13178/03), Попов против Француске (представке бр. 39472/07 и 39474/07), Тарахел против Швајцарске (Представка бр. 29217/12), Рахими против Грчке, (Представка бр. 8687/080)).

 

То стање појачане рањивости није прост збир два наведена стања, већ се оно карактерише посебним потребама и специфичношћу која проистиче из здруженог дејства тога што је у питању дете суочено са ситуацијом која се иманентно изражава кроз патњу, умор и немаштину, као што је типична ситуација у којој се налази тражилац азила. Осим тога, ЕСЉП је у различитим приликама констатовао да су државе дужне да деци мигрантима у притвору обезбеде циљана и појачана јемства.

 

Неке од одредаба важних у предметима у којима се ради о деци мигрантима обухватају следеће:

• Члан 3: Нико не сме бити подвргнут мучењу или нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању. За децу важе посебни разлози када се процењује тежина поступања према члану 3. будући да пол, узраст и стање здравља жртве могу представљати релевантну околност;
• Члан 4: Забрана ропског положаја и принудног или обавезног рада (Силијадин против Француске, Представка бр. 73316/01 и Ц. Н. и В. против Француске, Представка бр. 67724/09);
• Члан 5: Право на слободу и безбедност (види доле: Притвор и депортација);
• Члан 8: Право на поштовање приватног и породичног живота (одвојеност од родитеља у притвору) (Мубиланзила Мајека и Каники Митунга против Белгије, Представка бр. 13178/03), депортација детета без адекватних мера заштите (Мубиланзила);
• Члан 14: Забрана дискриминације, нпр. приступ деце миграната образовању (Пономаркови против Бугарске, Представка бр. 5335/05);
• Члан 13: Право на делотворан правни лек – који мора бити примерен нивоу зрелости и потребама детета (Рахими против Грчке, Представка бр. 8687/080 – неадекватност информација које су предочене детету):
• Протокол бр. 1. уз ЕКЉП, члан 2: Право на образовање (горе);
• Протокол бр. 4, члан 4: Забрана колективног протеривања странаца.

 

Према судској пракси ЕСЉП, поштовање појачане рањивости деце мора имати прворазредни значај и то је фактор који има приоритет у односу на њихов статус илегалних миграната Мубиланзила против Белгије (горе), М. С. С. против Белгије и Грчке, Представка бр. 30696/09, став 232).

 

С обзиром на свој специфичан положај, деца која су тражиоци азила и деца која су жртве трговине људима уживају специфична и виша јемства према ЕКЉП. ЕСЉП је идентификовао специфична јемства која се дају деци мигрантима тако што је указао на посебно тешку ситуацију у којој се они налазе и у којој постоји вероватноћа да буду изложени повредама права по Конвенцији. На пример, ЕСЉП је у многим предметима разматрао како неадекватан прихват или услови притвора утичу на децу, често притом доносећи закључке различите од оних које би доносио када је испитивао случајеве одраслих који су се нашли у сличним ситуацијама (Мусхаџијева и други против Белгије, Представка бр. 41442/07).

Оцењено је да притворски објекти и услови притвора који су непримерени за задовољавање посебних потреба деце отварају питања према члану 3.^[1]У предмету Мубиланзила здружено дејство ситуације у којој се налазила подноситељка представке – у то време петогодишња девојчица без пратње и тражилац азила у центру за имиграциони притвор – оцењено је као фактор који је доводи у изузетно рањив положај.^[2]

Да би се утврдила адекватност услова у којима се налазе деца у притвору, ЕСЉП је разматрао да ли постоје мере које се предузимају да би им се пружила психолошка и образовна помоћ стручног особља.^[3] Подједнако је важан захтев да се именује старалац који ће заступати малолетника без пратње, како би оспорио решење о притвору, што је констатовано у предмету Рахими против Грчке.

 

ЕСЉП је разматрао многе различите ситуације у којима су се налазила деца мигранти и у наставку овог текста детаљније ћемо говорити о стандардима и начелима које је утврдио.

 

[1] Mubilanzila Mayeka and Kaniki Mitunga v Belgium, Представка бр. 13178/03 и Muskhadzhiyeva and Others v Belgium, Представка бр. 41442/07; Kanagaratnam and Others v Belgium, Представка бр. 15297/09; Popov v France, бр. 39472/07 и 39474/07; M. S. v the United Kingdom, Представка бр. 24527/08; Price v. the United Kingdom, Представка бр. 33394/96.

[2] Mubilanzila Mayeka and Kaniki Mitunga v. Belgium, Представка бр. 13178/03, став 55.

[3] Mubilanzila Mayeka and Kaniki Mitunga v. Belgium, Представка бр. 13178/03, став 50.