Основни и напредни онлајн курс о азилу и миграцијама > ПОГЛАВЉЕ V - НАПРЕДНИ КУРС > Специфични стандарди и обзири који се примењују на делотворне правне лекове против решења о враћању или удаљењу странаца > Шта се сматра ”враћањем” у смислу ЕКЉП за сврхе члана 13.

Спречавање уласка на копненој граници / у транзитним зонама на аеродрому (Гебремедин против Француске)

 

У предмету Гебремедин против Француске (комплетан сажетак предмета следи у наставку овог текста), подносилац представке је држављанин Еритреје који је стигао у Француску и задржан у међународном простору за чекање на аеродрому. Поднео је хитан захтев Управном суду тражећи да му се изда дозвола за улазак у земљу како би поднео захтев за азил, што је одбијено. Подносилац представке је уложио представку ЕСЉП-у, а ЕСЉП је, сагласно правилу 39. Пословника Суда (привремене мере)[1] указао француској држави на то да је пожељно да подносилац представке засад не буде враћен у Еритреју. ЕСЉП је утврдио да је правни лек који је подносилац представке имао на располагању за оспоравање решења којим му се забрањује улазак био неделотворан због тога што није имао суспензивно дејство. Подносилац представке није имао приступ таквом правном леку док се налазио у простору за чекање. ЕСЉП је установио да је у датом случају био прекршен члан 3. у вези са чланом 13.

 

[1] Европски суд за људска права може, сагласно правилу 39. Пословника Суда, одредити привремене мере ако сматра да постоји непосредна опасност од наношења ненадокнадиве штете. Више о томе види у: ЕКЉП, Основне чињенице – Привремене мере. Текст доступан на: https://www.echr.coe.int/Documents/FS_Interim_measures_ENG.pdf